недеља, 15. децембар 2013.

Саво Ст. Радуловић - Његовој Свјестлости Књазу Нашљеднику





Његовој Свјетлости
Књазу-нашљеднику
Данилу Александру

на рођен-дан 17 јунија 1886.


Загоркињо, б’јела вило,
На стијену од Ловћена
Има пуно пет вјекова
Одка’ стојиш укроћена.

Одка стојиш укроћена,
И с поносног крша тога,
Кроз времена искушења
За Српство ти молиш Бога.

За српство ти молиш Бога,
За спасење и за славу,
Ти си к небу подизала
Подосите твоју главу.

Поноситу твоју главу.
За јединство и за слогу,
Шиљала си ти молитву
К пријестолу вишњем Богу.

К пријестолу вишњем Богу,
Догађаје све збивене
Пратила си повјерљиво
У прекране наше ст'јене.

У прекршне наше ст’јене
Ти си себе уток нашла,
Са крвавог бојног поља
Косовога кад си пошла.

Косовога кад си пошла,
Па кроз патње, српске муке,
Трчала си на бојишта
И трудила своје руке.

И трудила своје руке,
Завијају љуте ране,
Сину драге српске земље
Што на бојном пољу пане.

Што на бојном пољу пане,
То су мучни дани били
Изнад мале Горе Црне
Пет вјекова што су с’ вили.

Пет вјекова што су с’ били,
Mа и славе доста памтиш,
У течају тог времена
Одка’ дане своје бројиш.

Одка’ дане своје бројиш,
Колко памтиш ти весеља,
Што т синови ове земље
Донесоше с бојног поља.

Донесоше с бојног поља,
У ‘но време када јата,
Долазаху на ‘ве горе
Крвожедног Азијата,

Крвожедног Азијата;
Но веселе тако славе,
Ти непамтиш прије никад
У године твоје главе.

У године твоје главе,
Но кад Ловћен затресе се,
Од весеља и од jеке
А ти, вило, удари се,

А ти, вило, удари се,
У лагана твоја крила,  
И објави цјелој земљи
Те је икад српска била,

Те је икад српска била,
Да већ Црна Гора има
Нашљедника - у средини
Meђ’ витешким јунацима.


Саво Ст. Радуловић 


 "Глас Црногорца" 12-XI-1889






С. Лукин Лазић - Видовдански састанак у Београду "Глас Црногорца" 13-VII-1896