При укопу Митра Пламенца

При укопу Митра Пламенца

Једну грану ловорике

С Пламечевог перивоја,

Ево земља затрпава

Сад у мрачна њедра своја!

Па зашто је она прима

У то мрачно своје њедро?

Те јој скрива ови свијет

Те јој скрива небо ведро.

Кажи смрти, клета смрти.

Јеси ли ти ово крива,

Те се ова мила грана

Сад у мрачну земљу скрива?

Eј, не збори, ми те знамо

Још одка’ је поста свијет,

Како си нам затрпала

Многу ружу, многи цвијет.

Али знади смрти клета

Можеш живот ти узети,

Ал' не можеш забранити

Да с не иде у рај свети.

И ова ће ловорика

Окитити рајског стана ;

А тебе ће што је скрши,

Навијеки бити мана.

Цетиње, 13 јануара 1890.

"Глас Црногорца" 21-I-1890