Аманет с неба

Аманет с неба 

Полећела два сокола

Оба од Бога,

И падоше пред манастир

Петра светога.

Један носи златну круну

Цара Душана;

Други носи оштру сабљу

Бега Ивана.

Изјахао црногорски

пред њи  Господар

Анђели му предадоше

Тај са неба дар.

Одјекнуше све планине

Чу се далеко;

Књаз Никола ову ријеч

Тад је изреко:

«Ја ћу бранит Црну Гору

Сабљом Ивана,

А тражићу земље наше,

Земље Душана.

“Онамо” је за планином

Наша светиња;

“Онамо” ћу ма кад поћи,

Ја са Цетиња

“Онамо” се још Косова

Добро сјећају,

“Онамо” ме браћа моја

Давно чекају.

Србија ће барјак дићи,

Да ме сусрете;

Састаћемо се на Косову,

Мјесту освете.

Цетиње 1874.  Љ. П. Ненадовић

“Глас Црногорца”, бр. 49 понеђељник 9. декембра  (21. студеног) 1874