четвртак, 01. август 2013.

В. - Госпођици "Глас Црногорца" 03-XII-1889


Госпођици  *…..

Што се с тобом упознадох –
Ах! – та знадем ко је крив….;
Па проклињем судбу клету;
Кунем небо што сам жив!....

….Моли бога, зоро моја,
Нек на скоро куцне час –
Видов данак да затече
На косову свијех нас….!

Тад подвикни Српкињама:
„Заборав’те тугу, плач –
Изгубљене српске земље
Обилића враћа мач!”…

А кад паднем, крај мог гроба
Побједе усади цв’јет; -
Ал’  пустиш ли над њим сузе,
Српска ће те мис’о  клет’….

Ту ћу само заборавит’
Анђеоски поглед твој –
Ах! – ту, душо, излијечит’
Отровани живот свој”…..

                                   В.


Глас Црногорца    03-XII-1889





Нема коментара:

Постави коментар