В. - Госпођици "Глас Црногорца" 03-XII-1889

Госпођици  *…..

Што се с тобом упознадох –

Ах! – та знадем ко је крив….;

Па проклињем судбу клету;

Кунем небо што сам жив!....

….Моли бога, зоро моја,

Нек на скоро куцне час –

Видов данак да затече

На косову свијех нас….!

Тад подвикни Српкињама:

„Заборав’те тугу, плач –

Изгубљене српске земље

Обилића враћа мач!”…

А кад паднем, крај мог гроба

Побједе усади цв’јет; -

Ал’  пустиш ли над њим сузе,

Српска ће те мис’о  клет’….

Ту ћу само заборавит’

Анђеоски поглед твој –

Ах! – ту, душо, излијечит’

Отровани живот свој”…..

                                   В.

Глас Црногорца    03-XII-1889