“Изван
програма, Цано Чобовић уч. II р. поздравио је Господара пјесмом Косовке
Дјевојке:
Добро
доша, Господаре!
Ја сам
Српче мало,
Па и не
знам, да Ти причам,
Што би
веће знало;
- Ал’
молитву знам подигнут’-
- И она
је мала:
“Што
смо сретњиј од другога,
Теби Боже
хвала!
Фала, што
нам мимо цара
Даде
Господара,
Да нам
сијне ка’но сунце
Из
Твојих њедара!”
Господаре,
српски царе,
И из
овог храма
Сунце
сјаје па разгони,
Што наћера
тама;
Српски
царе, и ми Српчад,
За то
мријет справни,
Кличемо
Ти: живио нам,
Владаоче
Славни!”
Глас
Црногорца 29-I-1889
(Светосавска
слава у Црној Гори).
Послије
свечане архијерејске службе у овдашњој манастирској цркви, Његово Високо-преосвештенство
г. Митрополит Митрофан са свештенством, са свим ђацима основних школа,
гимназије и богосавско-учитељске школе, и са свим народом, што је био иа служ
би Божјој у Цркви, кренуо је у правој литији пут лијепог здања основне школе,
гдје је у присуству министра просвјете г. Јована Павловића, многе господе и
свих ученика и ученица осветио водицу. Послије овога светога обреда учитељ г.
Павле Поповић, говорио је о Св. Сави, па су ученици и ученице отпјевали народну
к свето-савску химну, са још неколике пјесме, и николике издекламирали на опће
задовољство. А у вечер је био свечани састанак у Читаоници Зетскога Дома, на
коме је уредник овога листа предавао о „Св. Сави“, спјеву Никанора Грујића, из
кога предавања доносимо главно у овој свесци „Н. Зете“. Сврха му је била, да докаже,
коли ка је штета била народна, што је оно велико српско исељење под Патријархом
Арсенијем напустило нашу „старину милу“ арнауцком елементу; толика да је корист
отуда укупном Српству дошла, јер се у новој отаџбини оних српских исељеника,
гдје су нашли још друге своје браће као старосједиоце по Сријему, Бачкој и
Банату, заметнула новија књижевност и просвјета српска, која је зауставила туђу
просвјету са запада, која Је Српству пријетила. Ту је предавач поред умних
труд- беника на томе пољу споменуо и народне добротворе. „Да, господо, диван је
то призор та читава војска народних добротвора у негдашњој Војводини српској,
коју предводи бесмртни Сава Текелија, чија велика задужбина данас слави у
Будим-Пешти своју педесетогодишњицу, и има је рашта славити, јер ево се
навршило педесет годи на, како одгаја и науком оружава младе Србе, те их по
народу шиље, да га служе и да му о користи раде. Благодарност ми налаже, да
овђе напоменем, да сам и ја један од тих Текелијиних питомаца“. Присутни су се
одазвали бурним усклицима у славу ових народних добротвора српских. Па је нредавач
прешао на главни предмет, истикавши једнога умнога трудбеника из оне колијевке
новије књижевности и просвјете српске, митроносног пјесника Св. Саве,
вриједнога Срб Милутина, Никанора Грујића, као најбољег епског српског пјесника
његовога доба. Присутни су одали дужну пошту слављеном пјеснику одушев љеним
усклицима: Слава му! — На састанак су били иозвани само чланови друштвени, међу
којима је нрисутан био и Њег. В. П. г. Митрополит Митрофан. — Такођер је по
осталим варошима по унутрашњости прослављен овај свијетли дан српски црквеним
обредом, сходним бесједама учитељским, и пјевањем и декламацијом избраних
нјесама ученика и ученица. У Бару је на овој црквено-школској прослави било и
Његово Височанствб Књаз Никола са Свијетлим Нашљедником Књазом Данилом и Књазом
Мирком, гдје га је предусрио један ђак мухамеданац, Цано Чобовић, овим
поздравом, који вадимо из „Гласа Црногорца“:
Добро доша, Господаре,
Још сам Српче мало,
Па и не знам, да ти причам,
Што би веће знало;
Ал’ молитву знам подигнут;
И она је мала:
„Што смо сретниј од другога,
Теби Боже хвала!
Хвала, што нам мимо цара
Даде Господара,
Да нам сијне ка’но сунце
Из твојих њедара!“
Господаре, српски царе,
И из овог храма
Сунце сјаје иа разгони,
Што наћера тама;
Српски царе, и ми Српчад,
За то мријет справни,
Кличемо Ти: живио нам,
Владаоче славни.
Пошто се програм
прославе извршио, Њег. Височанство је наредило, да се сви ђаци новцем обдаре.
На овој свечаности био је присутан и Пресвијетли Господин Арцибискуп Барски Ш.
Милиновић. — У Никшпћу пак они родољубови грађанина светосавској прослави
ударили су основ Фонду школске књижнице прилозима у износу од 240 Фиорина. —
Прослава скромна али достојна Слављеника!
"Нова Зета" Цетиње
бр.1 1889
Нема коментара:
Постави коментар