Поезија објављивана у "Гласу Црногорца": 2013

недеља, 15. децембар 2013.

Саво Ст. Радуловић - Његовој Свјестлости Књазу Нашљеднику

Његовој Свјетлости

Књазу-нашљеднику

Данилу Александру

на рођен-дан 17 јунија 1886.

Загоркињо, б’јела вило,

На стијену од Ловћена

Има пуно пет вјекова

Одка’ стојиш укроћена.

Одка стојиш укроћена,

И с поносног крша тога,

Кроз времена искушења

За Српство ти молиш Бога.

За српство ти молиш Бога,

За спасење и за славу,

Ти си к небу подизала

Подосите твоју главу.

Поноситу твоју главу.

За јединство и за слогу,

Шиљала си ти молитву

К пријестолу вишњем Богу.

К пријестолу вишњем Богу,

Догађаје све збивене

Пратила си повјерљиво

У прекране наше ст'јене.

У прекршне наше ст’јене

Ти си себе уток нашла,

Са крвавог бојног поља

Косовога кад си пошла.

Косовога кад си пошла,

Па кроз патње, српске муке,

Трчала си на бојишта

И трудила своје руке.

И трудила своје руке,

Завијају љуте ране,

Сину драге српске земље

Што на бојном пољу пане.

Што на бојном пољу пане,

То су мучни дани били

Изнад мале Горе Црне

Пет вјекова што су с’ вили.

Пет вјекова што су с’ били,

Mа и славе доста памтиш,

У течају тог времена

Одка’ дане своје бројиш.

Одка’ дане своје бројиш,

Колко памтиш ти весеља,

Што т синови ове земље

Донесоше с бојног поља.

Донесоше с бојног поља,

У ‘но време када јата,

Долазаху на ‘ве горе

Крвожедног Азијата,

Крвожедног Азијата;

Но веселе тако славе,

Ти непамтиш прије никад

У године твоје главе.

У године твоје главе,

Но кад Ловћен затресе се,

Од весеља и од jеке

А ти, вило, удари се,

У лагана твоја крила,

И објави цјелој земљи

Те је икад српска била,

Да већ Црна Гора има

Нашљедника - у средини

Meђ’ витешким јунацима.

Саво Ст. Радуловић

"Глас Црногорца" 12-XI-1889

С. Лукин Лазић - Видовдански састанак у Београду "Глас Црногорца" 13-VII-1896

недеља, 3. новембар 2013.

Н. Привалов - Николи књазу црногорском "Глас Црногорца" 25-II-1895

При укопу Митра Пламенца

При укопу Митра Пламенца

Једну грану ловорике

С Пламечевог перивоја,

Ево земља затрпава

Сад у мрачна њедра своја!

Па зашто је она прима

У то мрачно своје њедро?

Те јој скрива ови свијет

Те јој скрива небо ведро.

Кажи смрти, клета смрти.

Јеси ли ти ово крива,

Те се ова мила грана

Сад у мрачну земљу скрива?

Eј, не збори, ми те знамо

Још одка’ је поста свијет,

Како си нам затрпала

Многу ружу, многи цвијет.

Али знади смрти клета

Можеш живот ти узети,

Ал' не можеш забранити

Да с не иде у рај свети.

И ова ће ловорика

Окитити рајског стана ;

А тебе ће што је скрши,

Навијеки бити мана.

Цетиње, 13 јануара 1890.

"Глас Црногорца" 21-I-1890

среда, 21. август 2013.

Павле Пламенац-По рођењу трећег сина. Њ. В. Витешком књазу и Господару Црне Горе "Глас Црногорца" 12-XI-1889

Над раком Радоја Рогановића "Глас Црногорца" 08-V-1899

Ђорђе Срдић-На Завидника "Глас Црногорца" 03-I-1901

Илија Костић -Над гробом Митра Пламенца "Глас Црногорца" 07-I-1890

понедељак, 19. август 2013.

Новица Ј. Николић-На гробу Радоја Рогановића "Глас Црногорца" 01-V-1899

Нико Мусић-Књазу Николи "Глас Црногорца" 29-III-1903

Ник. Ст. Љубиша-На гробу професора Јова Калуђеровића "Глас Црногорца" 22-IX-1901

Ник. Ст. Љубиша-На гробу Јована Сундечића "Глас Црногорца" 08-VII-1900

недеља, 11. август 2013.

Н. С. Црногорчевић- Њезину височанству Књагињи Јелени на дан вјенчања јој "Глас Црногорца" 16-XI-1896

Мориц Трибер-Црногорац "Глас Црногорца" 03-IV-1898

Мориц Трибер-Ловћену "Глас Црногорца" 06-VI-1898

субота, 10. август 2013.

Мита Поповић-Посвета Свијетлом књазу Николи "Глас Црногорца" 04-VII-1877

Митар Ивељић-Спавај "Глас Црногорца" 24-X-1892

субота, 3. август 2013.

Мита Поповић-Црној Гори "Глас Црногорца" 22-VIII-1877

Мир.-Биоградски састанак "Глас Црногорца" 13-VII-1896

Милан-Српском мору "Глас Црногорца" 30-XII-1895

Српском мору

Твоји су ми вали море

Пјесму ову испјевали,

Што Никола, Вођ горштака,

У твоја је њедра сали.

Та ми пјесма веселила

Душу моју, груди моје,

И ја виђех – ко дужд некад –

Књаз Адрију вјенчао је.

Ал та слика фантазије

У брзо ми море мину,

Облаци се наднесоше

На Дунаво и на Дрину.

Малене су груди, које

Ти слободне љубиш море,

И другим би цјелов дало,

Кад кроз тавне српске горе –

Хорила би с’ пјесма дивна

Слоге српске са олтара,

Кад би било патриотског

У срцима више жара.

Ој Адријо … српска некад,

Бацај вале страшне сада,

Душман српски у дубине

Твоје вјечно нека пада.

Зрак слободе у дубине

С Црне Горе што ти сјаје,

Нек разнесе глас:”Адрију

Књаз Никола да вјенчаје”.

Милан

Глас Црногорца 30-XII-1895

Љубомир А. Булатовић-Књагињи Марији Луизи "Глас Црногорца" 06-II-1899

Љубомир А. Булатовић-Дичном српском пјеснику Јовану Сундечићу "Глас Црногорца" 18-IV-1898

Љубенко - На Врмцу "Глас Црногорца" 05-I-1880

На Врмцу

Као ор’о на тимору,

На висини ево стојим,

И валове што с’ пода мном

О ст’јенама ломе, бројим;

И крваво сунце гледам

Ђе у сиње тоне море,

И природа ђе му поздрав

До румене шиље зоре! ….

Па се душа мени топи,

Па ми срце јаче бије;

Од милине – од сладости,

Оће груди да пробије!...

Ено тамо Талија се

Са зеленим морем љуби,

А овамо сн’јежни Ловћен

У облаку с’ црном губи …

Док пода мном виногради

Пуни грозђа зелене се,

И чопори дивна стада

По пашњацим’ бијеле се!

Гледам Тал’ју – па ми суза

Из окашца сјетна кане;

Вај, када ми њена прошлост

Крадимице на ум пане!....

Кад се сјетим они њених

Светих сјенка’ и дивова’,

Што сплетоше себи в’јенце

Од бесмртних ловорова’, -

Те још тајним њеким гласом

Из гробова’ уче људе,

И споменом својим самим

На врлине још их буде;

Да их сада црна земља

У наручју своме крије,

Пошто злоба давала им

Ниђе стана вани није!...

Гледам Ловћен – па ми српско

Поносније срце бије

Ћутим да ми српска крвца

По жилама младим врије;

Кад се сјетим те витешке

И крваве наше горе!

Те слободне зв’језде наше,

И јуначке српске зоре!...

Па још ових дивних дјела

Што му свици починише,

И сваки му камен врућом

Својом крвљу оросише;

Ал’ не даше црном Мују

Да над њима гордо стане,

И Косовске не’свећене

Да остану тешке ране!....

Те када се сјетим, Боже,

За слободу дивна борца!

Ој, када се сјетим дична,

Узорита Црногорца!...